Čvrsta materija se najlakše zagreva ako se grejač dimenziono prilagodi tako da ima što veću dodirnu površinu sa materijom koju treba zagrejati. To može biti urezan žleb u objektu u koji se ubacuje cevni grejač, izbušena rupa u koju se ubacuje patron grejač ili se može koristiti infracrveni grejač postavljen u neposrednoj blizini objekta. Grejni kablovi su jako praktični u ovom slučaju, jer se mogu prilagoditi svakom obliku. Cevni grejači ugrađeni u kalup se mogu opteretiti do približno 9 W/cm2 i imaju maksimalnu temperaturu do 650 °C.
Tečnosti se najlakše zagrevaju direktnim uranjanjem grejača u njih, gde je iskorišćenost energije bliska 100%. Tu su najzgodniji cevni i patron grejači. Ukoliko je potrebno zagrevati cevnu instalaciju obično se primenjuju grejni kablovi koji se lako prilagođavaju obliku instalacije.
Gasovi se zagrevaju po istom principu kao i tečnosti samo što je procenat iskorišćenosti energije nešto niži. Cevni prohromski grejači se mogu opteretiti do 4.5 W/cm2 i imaju maksimalnu temperaturu do 650 °C.
